Pravno uređenje sistema bezbednosti 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost, Niš

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZA KRIMINALISTIKU I BEZBEDNOST
NIŠ
SEMINARSKI RAD
Predmet: OSNOVI BEZBEDNOSTI
PRAVNO UREĐENJE SISTEMA BEZBEDNOSTI
SADRŽAJ:
Uvod………………………………………………………………………………………3
1.USTAVNI OKVIR UREĐENJA BEZBEDNOSTI…………………………………….4
1.1 Najvažniji strateški dokumenti u zemljama Zapadnog Balkana……………………..5
2.SUBJEKTI SISTEMA BEZBEDNOSTI U REPUBLICI SRBIJI……………………..5
2.1 Vojska…………………………………………………………………………….…..6
2.2 Policija………………………………………………………………………………..7
2.3 Službe bezbednosti……………………………………………………………….......9
3. ZAKONI O BEZBEDNOSNIM SLUŽBAMA………………………………………11
4. SVRHA PRAVNOG NORMIRANJA SISTEMA BEZBEDNOSTI……..………….13
Zaključak……………………………………………………..………………………….14
Literatura…………………………………………………………………………………15
UVOD
Sistem bezbednosti, u užem smislu, obuhvata sve institucije i organizacije koje su ovlašćene da u jednom društvu primene silu ili zaprete njenom primenom. Šire posmatrano, sistem bezbednosti čine i državne institucije i tela ovlašćena da kontrolišu rad „uže shvaćenog“, sistema bezbednosti. U užem smislu, sistem bezbednosti u državi čine vojska, policija, službe bezbednosti, pravosudni organi, granična služba (policija), i carinska služba,a u širem smislu i organi zakonodavne vlasti (parlamenta), zaduženi za tzv. civilnu kontrolu svih prethodno navedenih službe bezbednosti (najčešće parlamentarni odbori, komisije i sl.). U Srbiji postoje tri bezbednosne službe: Bezbednosno informativna agencija (BIA), Vojnobezbednosna agencija (VBA) i Vojnoobaveštajna agencija (VOA).
Sistem bezbednosti postoji zbog zaštite građana, odnosno zbog bezbednosti njihovog života, rada, životnog prostora, bezbednosti društvenog i državnog sistema u kome su izabrali da žive, te bezbednosti i očuvanja njihovog nacionalnog identiteta.
Funkcionisanje sistema bezbednosti u okviru države se sastoji u tome da, radi zaštite prava većine, zakonskim sredstavima i na osnovu zakonskih ovlašćenja, službe sistema bezbednosti krše prava manjine koja na različite načine ugrožava pomenuta prava većine. Da bi se sprečilo da sistem bezbednosti počne da sprovodi manjinsku volju, u demokratskim uređenim društvima, sprovodi se kontrola i nadzor nad službama koje čine sistem bezbednosti.
Sistem bezbednosti štiti različite interese: lične, grupne, javne, državne, nacionalne, globalne, prikrivene, ograničene, i sl. Pravni sistem određuje koje su to društvene vrednosti predmet zaštite, koji su kriterijumi za njihovo određivanje, organe koji te kriterijume treba da primene u konkretnim situacijama i sprovođenje konkretnog načina zažtite.
1. USTAVNI OKVIR UREĐENJA BEZBEDNOSTI
Norme ustavnog prava su osnova na kojoj se gradi čitavo pravo. One su uglavnom sadržane u kodifikovanom pravnom aktu – ustavu, a mogu se nalaziti i u zakonima, običajima, i drugim izvorima prava. Zbog značaja tih normi i ustav, kao akt koji ih pretežno sadrži, ima najviše mesto u hijerarhiji pravnih akata. On je akt najveće pravne snege, što znači da grane svih drugih grana unutrašnjeg pravnog sistema moraju biti u saglasnosti sa normama ustavnog prava kao najvišim i zasnovati se na njima.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]